Jedno od najvećih bitaka Prvog svetskog rata, Kolubarska bitka vođena je na frontu dugom 150 kilometara, protiv brojnijeg i snažnijeg protivnika Austrougarske carevine. Srpsku vojsku činilo je oko 250000 boraca , koje su činili svi ljudi grada i sela, sva inteligencija i čitav podmladak jednog naroda.

Crkve Sv. Velikomučenika Dimitrija

Glavno žarišta bitke bilo je Vrače brdo koje se nalazi u blizini Lazarevca, a koje je bilo po petnaest puta u toku dana čas u kod jednih, čas kod drugih. Ovde je izgubilo život oko 20000 srpskih i 30000 austrougarskih vojnika. Svi oni su zajedno sahranjeni  u spomen kosturnici crkve Sv. Velikomučenika Dimitrija u Lazarevcu, po čemu je ova crkva jedinstven u svetu. Pored vojnika Prve i Druge armije u ovoj spomen kosturnici sahranjene su i vojnici Treće armije, vojnici užičkog korpusa kao i vojnici moravske jedinice.

U borbi za Vrače brdo 20. novembra, poginuo je  Dimitrije Tucović. Prvo je bio sahranjen pod jednim hrastom na samom bojištu, pa je zatim prenet na šušnjarsko groblje, a odatle u spomen kosturnicu gde mu je telo bilo položeno u sanduk broj tri. Izvesni Draža Marković, tadašnji funkcioner, je preneo njegovo telo na Slaviju.

Dimitrije Tucović

Srpska vojska  je pobedilao hrabrošću, vojnom taktikom i veštinom. Srpski vojnik bio je  hrabar, disciplinovan i veoma poslušan.Komandant prve armije general Živojin Mišić 2. decembra izdao je  naredbu da se rano ujutru 3. decembra krene u kontraofanzivu i da se napadne neprijateljska šesta armija. Kada je Poćorek čuo da je  šesta armija ugrožena on pravi kobnu grešku, koja do tada nije zabeležena u istoriji ratovanja. Umesto da najkraćim putem pomogne šestu armiju on naređuje pravac Varovnica Mladenovac, pokušavajući da udari na srpsku vojsku sa leđa. Ovakvu grešku koristi vojvoda Stepa Stepanović komandant Druge armije te jednom delu svojih snaga naređuje da štiti pravac Mladenovac-Varovnicaa drugi deo šalje da odseče petu i šestu neprijateljsku armiju i dalje produže na Beograd. Ovaj potez je za Poćoreka bio katastrofalan, čija je vojska od 3. do 15. decembra u paničnom bekstvu odstupala pravcem Beograd Šabac Bajina Bašta Drina. 15. decembra nijad neprijateljskog vojnika nije bilo u zemlji.

Najveće zasluge za pobedu u Kolubarskoj bici pripadaju vojvodi Živojinu Mišiću komandantu Prve armije. i vojvodi Stepi Stepanoviću komandant Druga armije.  

Živojin Mišić

 

Stepa Stepanović

 

Kolubarska bitka