Jedno od najvećih bitaka Prvog svetskog rata, Kolubarska bitka vođena je na frontu dugom 150 kilometara, protiv brojnijeg i snažnijeg protivnika Austrougarske carevine. Srpsku vojsku činilo je oko 250000 boraca , koje su činili svi ljudi grada i sela, sva inteligencija i čitav podmladak jednog naroda. |
Crkve Sv. Velikomučenika Dimitrija |
Glavno žarišta bitke bilo je Vrače brdo koje se nalazi u blizini Lazarevca, a koje je bilo po petnaest puta u toku dana čas u kod jednih, čas kod drugih. Ovde je izgubilo život oko 20000 srpskih i 30000 austrougarskih vojnika. Svi oni su zajedno sahranjeni u spomen kosturnici crkve Sv. Velikomučenika Dimitrija u Lazarevcu, po čemu je ova crkva jedinstven u svetu. Pored vojnika Prve i Druge armije u ovoj spomen kosturnici sahranjene su i vojnici Treće armije, vojnici užičkog korpusa kao i vojnici moravske jedinice. |
U borbi za Vrače brdo 20. novembra, poginuo je Dimitrije Tucović. Prvo je bio sahranjen pod jednim hrastom na samom bojištu, pa je zatim prenet na šušnjarsko groblje, a odatle u spomen kosturnicu gde mu je telo bilo položeno u sanduk broj tri. Izvesni Draža Marković, tadašnji funkcioner, je preneo njegovo telo na Slaviju. |
Dimitrije Tucović |
|
Srpska vojska je pobedilao hrabrošću, vojnom taktikom i veštinom. Srpski vojnik bio je hrabar, disciplinovan i veoma poslušan.Komandant prve armije general Živojin Mišić 2. decembra izdao je naredbu da se rano ujutru 3. decembra krene u kontraofanzivu i da se napadne neprijateljska šesta armija. Kada je Poćorek čuo da je šesta armija ugrožena on pravi kobnu grešku, koja do tada nije zabeležena u istoriji ratovanja. Umesto da najkraćim putem pomogne šestu armiju on naređuje pravac Varovnica – Mladenovac, pokušavajući da udari na srpsku vojsku sa leđa. Ovakvu grešku koristi vojvoda Stepa Stepanović komandant Druge armije te jednom delu svojih snaga naređuje da štiti pravac Mladenovac-Varovnica, a drugi deo šalje da odseče petu i šestu neprijateljsku armiju i dalje produže na Beograd. Ovaj potez je za Poćoreka bio katastrofalan, čija je vojska od 3. do 15. decembra u paničnom bekstvu odstupala pravcem Beograd – Šabac – Bajina Bašta – Drina. 15. decembra nijad neprijateljskog vojnika nije bilo u zemlji. |
Najveće zasluge za pobedu u Kolubarskoj bici pripadaju vojvodi Živojinu Mišiću komandantu Prve armije. i vojvodi Stepi Stepanoviću komandant Druga armije. |
Živojin Mišić
|
Stepa Stepanović |
|